Znaš, Gospodine,
da ja nisam od najbržih,
sa sobom nosim svoju kuću,
sakatih sam nogu,
teško se odlučujem na put,
pogled mi doseže tek najbližu travku;
možda sam nekad
proplazio mimo tebe,
a da te nisam prepoznao
—oprosti, Gospodine —
uzet ćeš mi za dobro
i sluzavi trag po kamenu
i pričekati,
da k tebi stignu i oni
koji se, noseći svoj teret,
sporo kreću.